петак, 14. децембар 2012.

Gajenje Phalaenopsis hibrida - III deo

== SUPSTRAT ==

     Odrzavanje dobrog stanja korenovog sistema kod svih orhideja, pa tako i kod Phalaenopsis hibrida, je od presudnog znacaja za dobar rast biljke. Ukojiko je koren zdrav, sam podsticaj cvetanja je daleko laksi. U ovom postu bice price o supstratima koji se koriste za Phalaenopsis orhideje, njihovim komponentama, kao i o presadjivanju Phalaenopsis orhideja.

Phalaenopsis 'Sakura'

     U svom prirodnom stanistu, vecina Phalaenopsis vrsta su epifite, sto znaci da rastu na stablima ili granama drveca. Jos jednom da naglasim da epifite orhideje nisu paraziti, vec drvece koriste samo kao podporu za rast. Njihov koren je izlozen cirkulaciji vazduha, iz kog preuzimaju vlagu. Takodje, vlagu preuzimaju i iz kise i rose. Upravo iz tog razloga, kada je orhideja posadjena u posebnom supstratu u saksiji, mora se obezbediti dobra cirkulacija vazduha, ali i sposobnost supstrata da zadrzava hranljive materije i vlagu. Cirkulacija vazduha oko korena se poboljsava i stvaranjem otvora (rupa) na saksiji, kako na dnu, tako i sa strane. Za supstrat se najcesce koriste grubi materijali, jer omogucavaju dobru cirkulaciju vazduha kroz supstrat. Supstrati se cesto prave od kore raznih vrsta drveca, koja se kasnije preradjuje da bi se dobio odgovarajuci oblik i velicina komada.  Ucestalost presadjivanja zavisi od brzine rasta, staja supstrata i drugih uslova, a najcesce se presadjuju na 1-4 godine.

Zdrav korenov sistem

     Gotovo svi proizvodjaci orhideja, i mnogi uzgajivaci, prave sami svoj supstrat. Iskustvom se otkriva koji supstrat i koja kombinacija odgovara uslovima koje pruzamo svojim orhidejama. Iako vecina supstrata koji se danas koriste sadrzi koru drveta, postoje i alternativna resenja koja mogu u potpunosti zameniti ovakve supstrate. Tu se pre svega podrazumeva sfagnum mahovina, kokos table ili kokos cips, a dosta se koristi i diatomit (krecnjacka stena). Kao dodatak se koristi i perlit.

Komponente supstrata: 1 - kokos cips; 2 - sfagnum mahovina; 
3 - kokos tabla (kokos cigla); 4 - diatomit; 5 - perlit; 6 - kora drveta

     KORA DRVETA - Sveze spremljena kora drveta sama po sebi ne zadrzava mnogo vlage. Ukoliko se u njioj zasadi Phalaenopsis, problem moze da bude sto biljka ne dobija dovoljno vlage. Posle nekoliko ponovnih zalivanja vodom i hranljivim materijama, supstrat bolje zadrzava vodu, i vise odgovara orhideji. Medjutim, posle nekog vremena kora pocinje da se raspada, i to je vreme kada treba zameniti supstrat, jer pocinje da zadrzava previse vlage. Ovde veliku ulogu ima velicina komada kore koja se upotrebljava - sitniji komadici zadrzavaju vise vode i obrnuto. Kod nas se najcesce koristi kora cetinara, pre svega borova kora, jer sadrzi dosta smole, i zbog toga se sporije raspada, a takodje dobro upija vodu i hranljive materije

     SFAGNUM MAHOVINA - Supstrat sacinjen samo od sfagnum mahovine se pokazao kao najbolji supstrat za uzgajanje mladih Phalaenopsis orhideja, u toplim tropskim uslovima.One se sade u sfagnum posle premestanja iz boca (flask) u kojima su rasle od klijanja. Najcesce se koristi sfagnum koji potice sa Novog Zelanda ili Cilea. Medjutim, kad se ovaj supstrat koristi u hladnijim klimama, mora se voditi racuna kod zalivanja jer sfagnum zadrzava dosta vise vode od ostalih supstrata. Mnogo je lakse prezaliti orhideju koja raste u sfagnum mahovini nego onu zasadjenu u supstratu na bazi kore drveta.

Gotov supstrat za sadnju

     Zbog razlicitih osobina ovih i drugih komponenata koje se koriste za supstrate, najcesce svaki uzgajivac pravi kombinaciju koja mu najvise odgovara. Najcesce je osnova supstrata kora drveta, u koju se doda malo perlita ili kokos cipsa, kao i usitnjena sfagnum mahovina.


== PRESADJIVANJE ==


     Prilikom presadjivanja, treba voditi racuna da se lepo rasporedi supstrat u saksiji oko korena orhideje, kako ne bi ostalo praznih dzepova u saksiji. Supstrat, pogotovo ako je sitniji, se ne pritiska previse da ne bi zadrzavao mnogo vode. Takodje, 'lupanje' saksije o sto moze prouzrokovati da sitnije komponente supstrata propadnu na dno, i tako zadrzavaju vise vode. Pre presadjivanja orhideje u sfagnumu, treba ga prvo potopiti u vodu, i pre koriscenja iscediti. Prilikom presadjivanja neki uzgajivaci koriste vlazan supstrat, a neki suv.

Razvijen koren Phalaenopsis orhideje

     Takodje, treba voditi racuna da je orhideja posadjena na odgovarajucoj dubini, kao i da je stabilna. Saksija se puni supstratom do otprilike 1 ili 2cm od gornje ivice, kako bi se olaksalo zalivanje.

     Najcesce se koriste providne saksije da bi se pratio rast korena, kao i potreba za zalivanjem. Takodje, ukoliko je korenje Phalaenopsis orhideje izlozeno svetlu, u njemu se stvara hlorofil, i tako pomaze biljci u fotosintezi. Pored toga, jedan od razloga za providne saksije je sto korenje Phalaenopsis orhideje izbegava tamu, i vise ostaje u saksiji, nego kod orhideja posasjenih u tamne saksije. Korenje orhideja koje rastu u supstratu koji je sacinjen najvise od kore drveta, cesce raste izvan saksije, dok korenje kod orhideja posadjenih u sfagnum mahovini vise raste u samoj saksiji. Bez obzira na supstrat, posle nekog vremena dosta korenja ce rasti izvan saksije.

Phalaenopsis Brother Sara Gold

     Na narednoj slici ce vidi Phalaenopsis koji je prerastao svoju saksiju, i ima veoma malo supstrata. Phalaenopsis, kao i vecina epifitih orhideja, moze da se gaji i bez supstrata. Medjutim, neophodno je obezbediti visoku vlaznost vazduha, i cesce zalivanje. Vanda orhideje se gaje bez supstrata jer je potrebno da se koren sto pre osusi, ali se zalivaju skoro svakodnevno.


U narednom delu ce biti price o zalivanju i
 prihranjivanju Phalaenopsis orhideja.

среда, 05. децембар 2012.

Gajenje Phalaenopsis hibrida - II deo

== PROIZVODNJA II deo ==

     Velicina biljke, ili njena zrelost, se cesto izrazava preko raspona listova koji se meri od vrha jednog lista, do vrha drugog lista. Kako se mlada orhideja razvija, svaki novi list je veci od prethodnog. Posle presadjivanja u vece saksije, orhideji je potrebno jos 20 do 25 nedelja kako bi procvetala. Iako postoji razlika izmedju hibrida, vazi pravilo za hibride sa vecim cvetovima da raspon listova mora da bude najmanje 25cm. Postoje i noviji hibridi kod kojih je dovoljno da raspon listova bude 15cm, mada je broj listova koji narastu do sazrevanja orhideje slican kao i kod Phalaenopsis hibrida sa vecim rasponom listova.

Rasadnik Sunshine Orchids of Maui Haiku, Maui, SAD

     Tako da je moguce kupiti biljke u razlicitim stadijumima rasta. Trgovina orhidejama je striktno kontrolisana u svim zemljama, tako da uzgajivaci moraju dobiti zasebne dozvole, koje zavise od zemlje u koju se orhideje uvoze. Takodje, u uzgajivaci sadnica orhideja koji se najcesce nalaze u tropima treba da imaju posebne dozvole za izvoz orhideja, jer sve divlja orhideje spadaju pod regulativom CITES.

Phalaenopsis Jiuhbao Fairy 'Jiuhbao'

     Uloga CITES regulativa je da se potvrdi da su orhideje koje se izvoze proizvedene legalno, u rasadnicima, i da nisu skskupljene u divljini. Medjutim, postignuto je da se za hibride orhideja koje se najvise proizvode, prodaju i izvoze smanje zahtevi, pa CITES u vecii slucajeva nije potreban. Ovo najvise vazi upravo za Phalaenopsis hibride.

Rasadnik Matsui u mestu Salinas, Kalifornia, SAD

     Dakle, sto se cvetanja Phalaenopsis hibrida tice, za komercijalne uzgajivace je takodje bitno da cvetanje bude kvalitetno - veci broj cvetova i cvetnih stapki. Kako bi se ovo postiglo, orhideje se ne prodaju prilikom prvog cvetanja, vec se duze cuvaju. Kada orhideja vise poraste, imace i vise snage za bolje cvetanje.

     I za kraj, predivan hibrid Phalaenopsis Taida Flame

Phalaenopsis Taida Flame

Phalaenopsis Taida Flame


     U sledecem delu bice price o supstratima 
za sadnju Phalaenopsis hibrida.

субота, 01. децембар 2012.

Gajenje Phalaenopsis hibrida - I deo

     Poslednjih godina, Phalaenopsis hibridi su sve zastupljeniji, a njihova cena pristupacnija. U zadnjih 20 godina se dosta usavrsila masovna proizvodnja ovih orhideja. Zahvaljujuci saznanjima o kloniranju jednog tipa hibrida, moguce je dobiti veliki broj identicnih biljaka. Takodje, moguce je stvoriti takve uslove da orhideje u jednom stakleniku procvetaju u isto vreme sto omogucava njihovu laksu prodaju, kao i prodaju za vreme praznika. U isto vreme, hibridizacijom su dobijene orhideje koje imaju vise pozeljnih osobina kao sto su krupniji cvetovi, veci broj cvetova po cvetnoj stapci, duzi period cvetanja...


     Na samom pocetku ove serije postova bice predstavljene uvodne informacije o Phalaenopsis hibridima, a kasnije ce biti detaljnijee price o njihovoj nezi.


== PORAST POPULARNOSTI ==

     Sve ove mogucnosti su dovele do toga da Phalaenopsis hibridi i ostale orhideje budu drugi po broju prodatih biljaka na svetu (na prvom mestu nalazi se Poinsettia, Bozicna zvezda). Phalaenopsis hibridi se najvise proizvode u Nemackoj, Japanu, Holandiji, Tajvanu, Tajlandu i SAD-u.

Phalaenopsis Chain Xen Pearl 'Jentle'

     Kloniranje se odvija najvise u Holandiji, Tajvanu i Tajlandu, a zatim se sadnice salju u ostalim zemljama gde se dalje gaje do cvetanja i prodaje. Uzgajivaci Phalaenopsis hibrida intenzivno proizvode nove hibride kako bi dobili zeljeno cvetanje i ostale karakteristike ukljucujuci odredjene boje, saru cvetova, grananje cvetnih stapki, a u zadnje vreme se dosta vodi racuna i o mirisu.

Phalaenopsis Brother Goldsmith

     Novi hibridi najcesce nastaju u Tajvanu. Boje cvetova koje su dostupne danas su veoma raznovrsne, pocev od bele, zute, pink i tamnijih nijansi. Cvetovi mogu da budu jednobojni, dvobojni, cak i sa raznim prugama i bojama usnice cveta. Zadnjih godina su veliku popularnost dobili harlekin cvetovi koji su najcesce beli ili zuti, i imaju nepravilno rasporedjene ljubicaste tacke.


== PROIZVODNJA I deo ==

     Iako se deo hibrida proizvodi putem semena, ipak je najzastupljenije kloniranje. Ono se vrsi iz mesta rasta biljke. Klonovi imaju iste osobine kao i maticna orhideja, i tako se izbegavaju nezeljene varijacije koje postoje kod hibrida nastalih iz semena.

Rasadnik Menin Antonio and C. floriculture

     Phalaenopsis hibridi se proizvode u laboratorijskim uslovima, a mlade biljke rastu u specijalnim bocama (flask) u kojima se nalazi hranljivi supstrat, i gde one rastu 10 - 12 meseci pod vestackim svetlom, ili u staklenim bastama, gde rastu na prirodnom svetlu. Kada raspon listova bude oko 5cm, biljke se vade iz boca i sade se u odgovarajuci supstrat.

Mlade orhideje u bocicama (flask)

Mlade orhideje u bocicama (flask)

     Kada se mlade biljke izvade iz boca, gaje se na temperaturi od 17 - 32oC,  20 do 30 nedelja, pa se potom sade u vece saksije. Ako se nalaze na nizim temperaturama, rastu sporije. U medjuvremenu desava se da neke orhideje poteraju manju cvetnu stapku. Mlade biljke se najcesce gaje na intenzitetu svetlosti od 1500 fut-kandela.

Rasadnik Westerlay Orchids

Rasadnik Menin Antonio and C. floriculture


     Za kraj, snimak jedne izlozbe orhideja u Tajvanu. Uzivajte.



U narednom postu ce biti nastavak o proizvodnji 
Phalaenopsis hibrida

субота, 24. новембар 2012.

Cuitlauzina

     Rod Cuitlauzina (mislim da se cita kvi-tlo-zi-na) obuhvata 5 vrsta, koje su rasprostranjene od Meksina do Paname. Najpoznatija vrsta iz ovog roda je Cuitlauzina pendula. Ima sjajan clanak o ovoj vrsti na sajtu www.aosforum.org, a ceo link cu ostaviti na kraju ovog posta.

Cuitlauzina pendula

     Cuitlauzina pendula (danasnji naziv) je otkrivena i prvi put opisana 1825. godine kao Cuitlauzina pendula. Zatim je ime promenjeno 1839. godine u Oncidium galeottianum, kada je ponovo skupljena u prirodi, i procvetala kod kolekcionara Van der Maelen-a u Belgiji. Tih godina se opisuje kao Oncidium galeottianum, najverovatnije zato sto je prvi opis biljke iz 1825. godine bio samo tekstualni, bez ilustracije.

Cuitlauzina pendula

Cuitlauzina pendula

     Zatim je engleski botanicar John Lindley 1842. godine kada je video ovu vrstu opisao kao Odontoglossum citrosmum, iako je znao za postojanje slicne vrste. Medjutim, on je prvi ukazao na to da bi se ova vrsta trebala izdvojiti iz roda Odontoglossum u zaseban rod. U medjuvremenu su opisani i varijeteti ove vrste, kao sto je na primer Odontoglossum citrosum var. devansayeanum. 1855. godine,  francuski botanicar Charles Lemaire je ovu vrstu stavio u novi rod koji je nazvao Lichterveldia, a vrstu Lichterveldia lindleyi var. rosellum. Konacno, 2003. godine, posle laboratorijskih analiza, ova vrsta je nazvana Cuitlauzina pendula, kako je i bio njen naziv kada je otkrivena.

Cuitlauzina pendula

     Cuitlauzina pendula se gaji na isti nacin kao orhideje iz roda Odontoglossum. Ovo je orhideja male do srednje velicine, koja raste u Meksiku u sumama na nadmorskim visinama od 1400-220m. Epifita je orhideja simpodijalnog rasta. Spada u orhideje hladne klime, i zahteva temperature od oko 25 oC danju i 15 oC nocu. Moze da podnese temperature do 5 oC. Zimi je potrebno obezbediti period mirovanja sa nizim temperaturama i veoma malo zalivanja. Ovaj period podstice cvetanje. Tek kada krene da raste novi izdanak, krece zalivanje i prihrana. Tokom perioda rasta, redovno zalivati i prihranjivati. Cvetovi su velicine 5cm, i imaju jak miris limuna. Cvetna stapka je padajuca, ponekad se grana.

Cuitlauzina pendula u prirodi

Cuitlauzina pendula u prirodi

Cuitlauzina pendula u prirodi

     Takodje posle laboratorijskih analiza iz  2003. godine u rod Cuitlauzina su prebacene jos cetiri vrste orhideja iz drugih rodova:


Cuitlauzina candida (sinonimi Oncidium candidum i Palumbina candida)
Cuitlauzina egertonii (sinonimi Odontoglossum egertonii i Osmoglossum egertonii)
Cuitlauzina convallarioides (sinonim Osmoglossum convallarioides)
Cuitlauzina pulchella (sinonimi Odontoglossum pulchellum i Osmoglossum pulchellum)


     Tako da ovaj rod sada obuhvata ukupno 5 vrsta.

Cuitlauzina candida

Cuitlauzina candida

Cuitlauzina convallarioides

     Cuitlauzina egertonii raste u planinskim sumama od Meksika do Kostarike na nadmorskim visinama od 1500 do 2500m. Cvetovi su 5cm veliki, i imaju miris limuna.

Cuitlauzina egertonii

Cuitlauzina egertonii

     Cuitlauzina pulchella raste takodje od Meksika do Kostarike, na nadmorskoj visini od 1200 - 2600m. Cvetovi su mirisni, velicine 4cm.

Cuitlauzina pulchella

Cuitlauzina pulchella



Link za clanak
 ''Cuitlauzina pendula - History and Culture of an Orchid Described in 1825''

http://www.aosforum.org/pdf/cuitlauzina_pendula.pdf


среда, 21. новембар 2012.

Coelogyne usitana

     Rod Coelogyne potice iz jugoistocne Azije i obuhvata oko 200 vrsta. One se gaje na razlicite nacine, u zavisnosti od tipa klime iz koje poticu. Sve vrste su simpodijanog rasta, najveci deo su epifite dok postoje i neke terofite i litofite Coelogyne orhideje. U narednom tekstu ce biti price o vrsti Coelogyne usitana (sve slike u ovom postu su slike ove vrste).


     Coelogyne usitana se moze naci jedino na ostrvu Mindanao, na Filipinima, na nadmorskoj visini od 800m. Otkrivena je 2001. godine. Biljka je male do srednje velicine, i zahteva tople uslove tokom cele godine. Svaka pseudobulba ima po jedan list.



     Cvetna sezona traje od proleca do leta (to je vreme kada krece nova cvetna stapka). Cvet je mirisan, velicine 7cm. Cvetna stapka se pojavljuje iz nove pseudobulbe. Zanimljiva osobina ove orhideje je da kada jedan cvet precveta, otvara se novi a jedna cvetna stapka moze da cveta i 2 do 3 godine. Cvetna stapka je padajuca, a cvetovi su okrenuti na dole.



     Sto se nege tice, zahteva delimicnu senku, leti obilno zalivanje a tokom zime manje. Sadi se u koru srednje velicine. Najcesce se drzi okacena zbog cvetnih stapki.



     Na naredne dve slike je Coelogyne usitana korisnika Pete sa foruma www.slippertalk.com koja je u cvetu vise od 3 godine.



субота, 17. новембар 2012.

Phaius

     Ovaj rod obuhvata oko 30 vrsta, koje su rasprostranjene od Madagaskara, preko Filipina do pacifickih ostrva. Vecina orhideja su veoma velike, ali ima i manjih vrsta. Skoro sve vrste su teresticne, dok su samo nekoliko epifite orhideje. Simpodijalnog je rasta, sa malim pseudobulbama.  Vrste iz roda Phaius koje rastu na Madagaskaru su nekada bile odvojene u zaseban rod Gastorchis.

Phaius australis

Phaius luteus (Gastrorchis lutea)

     Cvetna stapka izlazi iz dna pseudobulbe, uspravnog je rasta, a cvetovi se nalaze na njenom vrhu. Sve vrste zahtevaju senku, a sto se zalivaja tice imaju skoro iste zahteve. Nemaju period mirovanja, zalivaju se isto tokom cele godine.

Phaius (Gastrorchis) humblotii

Phaius (Gastrorchis) humblotii

     Phaius tankervilliae je orhideja koja se najcesce gaji iz ovog roda. Listovi mogu da dostignu visinu od 1m. Cvetna stapka dostize visinu od 1,3m, nosi 10-20 mirisna cveta koji se pojavljuju u toku proleca i leta. Najvise mu odgovara dnevna temperatura od 18-24oC i nocna od 13-15oC.

Phaius tankervilliae

Phaius tankervilliae

Na naredoj slici se vidi velicina ove biljke, prilikom presadjivanja (korisnik Frank Siebach na sajtu Flickr).

Phaius tankervilliae

     Jedna od najvecih orhideja iz ovog roda je Phaius callosus koji raste u Maleziji, na Borneu, Javi, Sumatri i Sulavesi u planinskim sumama na nadmorskoj visini od 100-1800m. Cvet je veliki 10cm.

 Phaius callosus

 Phaius callosus

Jos neke od orhideja iz roda Phaius:

Phaius flavus

Phaius flavus

Phaius (Gastrorchis) tuberculosa

Phaius wallichii

Phaius (Gastrorchis) francoisii

     Za kraj hibrid Phaius Microburst 'Orchtoberfest' AM/AOS nastao urstanjem Phaius tankervilleae i Phaius (Gastorchis) pulcher.

Phaius Microburst 'Orchtoberfest' AM/AOS